Na grobu pesnika, u senci piramide, odmah pored mačijeg sirotišta
U Parizu, negde u dvadesetom arondismanu, nalazi se groblje Pere Lachaise (Per Lašez), možemo ga zvati i groblje poznatih. Između ostalih tamo su sahranjeni Edit Piaf, Oskar Vajld, Džim Morison, Marsel Prust, Iv Montan, Isidora Dankan, Frederik Šopen, Onore de Balzak, Žorž Bize, Marija Kalas i mnogi drugi. Sasvim razumljivo, ovo mesto je jako često odredište kako hodočašća obožavalaca lika ili dela nekog od onih koji su tamo sahranjeni, tako i redovnih turističkih tura. Ovo nije priča o tom groblju.
Ovo je priča o jednom drugom groblju.
Dan prvi, predveče:
Lagano šetamo niz ulicu Via Marmorata prema centru grada. Sa desne strane stanica metroa, spomenik nekim žrtvama nekog fašizma, ispred nas Porta San Paolo ili kapija Svetog Pavla. Sa leve strane zid i piramida od nekih tridesetak metara visine. Dok pokušavam da se setim šta sam pročitao o piramidi još uvek nisam siguran da li je ista moderna ili drevna. Setim se priče svog profesora “Piramida je najstabilnije geometrijsko telo” i pomišljam kako je u stvari hteo da nam kaže “zidajte piramide deco”. Takva misao ubija svaku nadu da ću se setiti bilo čega drugog. Posle par minuta i piramida i zid postaju samo slika koju sam nekad i negde video. Svakako, to je samo jedan od gomile zidova koji opasuju ovaj grad.
Dan drugi, veče:
Vraćamo se nepoznatim putem. Prelazimo Tibar preko ostrva Isola Tiberina. Dok napipavamo put ka stanu u kom ostajemo, prolazimo kroz Viale Campo Boario. Sa jedne strane, to je sasvim normalna ulica. Sa druge strane to je zid. Beskonačni zid iz koga na svakih pedesetak metar izbija nabor kule. Kinemaskop. Dok hodamo kule se smenjuju skoro ritmično, kao na dečijem papirnom kinemaskopu. Možda kao na crtanom filmu, sa scenama koje se ponavljaju dok glavni likovi idu. Samo, ovde je scena glavna, a likovi sporedni. Izbijamo na Via Marmorata, baš tamo kod kapije Svetog Pavla.
Dan treći, nedefinisano doba dana:
Sedim u stanu svoje domaćice Tanje. Pričamo o njenim mačkama. Crna, Murcielago (slepi miš) je životinja kojoj iz očiju izbija iskustvo. Nije plašljiva. Siva tigrasta, Balkan, sa svoje tri noge uspeva da se popne svuda. Plaši se. Pitam koja je sudbina četvrte noge, i saznajem da je Balkan uzeta iz mačijeg sirotišta koje je napravljeno tu, odmah, kod Aurelijanovog zida, kod Cestijusove piramide. Kad je Tanja usvojila već nije imala tu četvrtu nogu. Saznajem kako se zove zid, prisećam se priče o piramidi. Pita me još i da li sam bio na groblju. Tu odmah iza piramide. Tamo je sahranjen Džon Kits. Sećam se da sam jednom, negde pročitao da je sahranjen baš ovde, u Rimu. Zašto se toga nisam setio ranije...
Dan četvrti, prepodne, decembarsko, sunčano:
Odlučujem da je vreme da posetim groblje, i grob pesnika.Na ulazu u groblje Il Cimitero Acattolico di Roma stoji kutijica za dobrovolje priloge koji su ujedno i ulaznica, i natpis Uffici koji upućuje na informacije ili tako nešto. U zgradi informacija dve starice, Engleskinja i Australijanka. Živahne, izborane životom. Žene ANZAC-a, žene RAF-a, možda i žene Overlord-a, a možda ništa od toga. Upućuju me ka grobu Kitsa. Redovi belih mermernih grobova ispresecani su dijagonalnim alejama. Svaki nadgrobni spomenik je malo umetničko delo. Skulptura bogorodice. Anđeo.
Moller, Carl Oscar (1857-1993), švedski arhitekta
Corrodi, Salomon (1810-1892), Herman (1844-1905) i Arnold (1848-1874) porodica švajcarskih slikara
Krupenski, Anatol (1850-1923), ruski veleposlanik u Italiji
Wordsworth William, (1835-1917), pesnik i naučnik, nećak Williama Wordsworth-a, velikog engleskog pesnika
For 'he' is safe, a quiet bed
Hath early found among the dead,
Harboured where none can be misled,
Wronged, or distrest;
And surely here it may be said
That such are blest.
William Wordsworth (At the grave of Burns)
Celo groblje je opasano zidinama. Sa jedne strane, to su visoke zidine Aurelijana, sa druge niži i noviji zidovi. Ovo groblje kao da je mala tvrđava mrtvih, koja ljubomorno čuva sudbine, belo kamenje spomenika, i mediteranske biljke koje tom kamenju prave hladovinu. Tu i tamo poneki stih, nem i tvrd, uklesan u belo.
Akerblad, Johan David (1763-1819), švedski diplomata i egiptolog
Scholey, John, (-1867), engleski kompanjon Đuzepea Garibaldija
Takanen, Johannes (1849-1885), finski skulptor
von Goethe, August (1789-1830), jedini sin Johann Wolfgang-a von Goethe-a
Der Türmer, der schaut zu Mitten der Nacht
Hinab auf die Gräber in Lage;Der Mond,
der hat alles ins Helle gebracht;Der Kirchhof,
er liegt wie am Tage.
Johann Wolfgang von Goethe (Totentanz)
Groblje je podeljeno na nekoliko zona, od kojih u svakoj postoji po nekoliko malih grobljanskih geto-a. Ruski deo groblja. Nemački deo groblja. Švedski deo groblja. Grčki deo groblja… Evropa u malom. Dalje od ulaza prema piramidi nalazi se antički deo groblja, sa ponekim raštrkanim spomenikom. Iza njega duboki rov, zid i piramida. Piramida je grob Gaiusa Cestiusa, rimskog magistrata, visoka 125 rimskih stopa a široka 100. U podnožju piramide, duboko u rovu, mesto je pronašao azil za mačke. Sirotište. Desetine debelih mačaka. Crne mačke. Šarene mačke. Likovanje života ušuškanog među simbolima smrti
Story, William Wetmore (1819-1895), američki pesnik i skulptor, autor svog sopstvenog nadgrobnog spomenika, “Anđela tuge” (Angel of grief) dela koje ga je proslavilo posthumno (slika desno)
 |
| (Angel of grief) |
Severn, Joseph (1783-1879) britanski konzul u Rimu, i verni prijatelj Džona Kitsa
 |
| grob Džozefa Severna |
Keats, John (1795-1821) engleski pesnik
 |
| grob Džona Kitsa |
To that high Capital,where kingly Death
Keeps his pale courtin beauty and decay,
He came; and bought,with price of purest breath,
A grave among the eternal. - Come away!
Jussupoff, Felix (1856-1928), ruski princ i otac princa Feliksa Feliksoviča Jusupova, čoveka koji je organizovao zaveru protiv Raspućina
Kestner, August (1777-1854) čija je majka bila uzor za Lottie u Geteovom Verteru
Trelawny, Edvard J. (1793-1881) odani prijatelj Šelija
Shelley, Percy Bysshe (1792-1822) engleski pesnik
 |
| grob Persija Biš Šelija |
Can death be sleep,when life is but a dream,
And scenes of bliss pass as a phantom by?
The transient pleasures as a vision seem,
And yet we think the greatest pain's to die.
John Keats (Can death be sleep, when life is just a dream)
Još stotine nekadašnjih života, sada sudbina, manjih i većih, isprepletanih u istoriji.
Stotine belih spomenika, dela stotina vajara, klesara i kipara, organizovanih u stamenom poretku. Jedna tišina. Jedno groblje za posetiti.
«Beauty is truth, truth beauty,»-
that is all We know on earth, and all we need to know.
John Keats (Ode on a Grecian urn)
